Bliži se kalendarski kraj godine i podaci koji su zvanični, a perikupljeni su prvih dana decembra, pokazuju da mnogi planovi nisu ostvareni.

Biće to na kraju jedna godina u kojoj se najavljivao kraj krize, ali u kojoj se ekonomski parametri i realnost pokazali da nismo izašli iz prethodne, a već smo ušli u krizu izazvanu poremećajima državnih dugova u evro zoni.

Doduše, nama ne bi bilo ekonomski mnogo bolje da nije bilo tih svetsko- evropskih poremećaja. Dakle, poslednji pokazatelji nisu ohrabrujući.

Zarade

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u oktobru 2011. godine u Republici Srbiji iznosi 38.167 dinara.

U odnosu na neto zaradu isplaćenu u septembru 2011. godine, nominalno je manja za 1,5 odsto, a realno za 1,9 procenata u odnosu na prosečnu zaradu iz oktobra 2010. godine,

Tržište rada

Ukupan broj zaposlenih u Republici Srbiji, krajem oktobra 2011. godine procenjuje se na 1.754.429 lica, što predstavlja neznatan pad u odnosu na prethodni mesec kada je ukupan broj zaposlenih iznosio 1.754.662.

Stopa registrovane nezaposlenosti u oktobru 2011. smanjena je, u odnosu na septembar, sa 27,20 na 27,13 procenata.

Trgovina

Promet robe u trgovini na malo u periodu oktobar 2010. – oktobar 2011. beleži pad: i po tzv. tekućim cenama od 8,3 odsto i po tzv. stalnim cenama od 16,2 odsto.

Pad je zabeležen i prema kumulativnim podacima za period januar-oktobar 2011. u odnosu na januar-oktobar 2010. Godine za više procenata.

Izvoz i uvoz

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za deset meseci 2011. godine iznosi 26.250,9 miliona USD, što je za 22,9 procenata više u odnosu na odgovarajući period 2010.

Izvoz robe je bio 9.840,3 miliona USD, što čini povećanje od 25,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvoz 16.410,6 miliona USD, što je za 21,5 procenata više u odnosu na isti period prethodne godine.

Devizne rezerve

Devizne rezerve Narodne banke Srbije opale su u oktobru ove godine za 86 miliona evra, tako da su krajem meseca iznosile 11.272,8 miliona evra. Smanjenju deviznih rezervi najviše je doprinelo izmirenje obaveza prema inostranim zajmodavcima, kao i povlačenje obavezne rezerve komercijalnih banaka.

Spoljni dug

Spoljni dug Srbije krajem septembra 2011. godine iznosio je 23.860,3 miliona evra što čini povećanje od 1.032,6 miliona u odnosu na prethodni mesec. Dugoročni dug iznosi 23.002,3 miliona evra, od čega javni sektor duguje 10.433,4 miliona, a privatni sektor 12.568,9 miliona evra.

“Podaci prikupljeni iz Republičkog zavoda za statistiku”

Izvor: Blic
PR služba, Global Banks, Banke Srbije

Britanija će blokirati novi sporazum Evropske unije koji su predložili Francuska i Nemačka ukoliko zahtevi Londona ne budu ispunjeni, upozorio britanski premijer Dejvid Kameron.

Premijer Britanije Dejvid Kameron izjavio je da će blokirati novi sporazum Evropske unije koji su predložili Francuska i Nemačka sa ciljem spasavanja evra, ukoliko zahtevi Londona ne budu uslišeni.

“Ukoliko članice evrozone žele da koriste ‘evropske institucije’ radi spasavanja zajedničke valute, one će morati da pristanu na zaštitne mere koje zahteva Britanija koja nije usvojila evro”, rekao je Kameron.

“Neću potpisati sporazum koji neće sadržati mere zaštite koje se, naravno, tiču značaja jedinstvenog tržišta i finansijskih usluga”, rekao je Kameron.

Francuska i Nemačka su u ponedeljak saopštile da žele postizanje novog sporazuma EU do marta iduće godine sa strožim budžetskim propisima radi savladavanja dužničke krize u evrozoni.

Predsednik Francuske Nikola Sarkozi rekao je da bi taj novi sporazum obuhvatao ili svih 27 članica EU, ili 17 članica zone evra, uz mogućnost da ga preostale članice EU potpišu na dobrovoljnoj osnovi.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi traže automatske sankcije zemljama članicama Evropske unije čiji deficit prelazi tri odsto bruto domaćeg proizvoda. Obe države su, takođe, saglasne da evroobveznice nisu rešenje za dužničku krizu.

Kameron je ukazao da, ukoliko članice evrozone “izaberu da postignu poseban sporazum, to svakako neće biti sporazum koji bi Britanija potpisala”.

“Ukoliko one, međutim, žele da koriste evropske institucije, tada ćemo mi insistirati na merama zaštite koje su potrebne Britaniji”, rekao je Kameron.

Izvor: RTS
PR služba, Global Banks, Banke Srbije

Prema poslednjem izveštaju, koji je 04.11.2011. objavio “The U.S. Department of Labor”, u otobru 2011. u privatnom sektoru otvoreno je 104.000 novih radnih mesta, dok je pri sprovođenju politike smanjenja budžeta u obrazovanju i drugim socijalnim uslugama zatvoreno 24.000 radnih mesta. Konkretno, to znači da je u SAD realno formirano 80.000 novih radnih mesta prošlog meseca. Najviše poslova je otvoreno u uslužnim granama (sve ukupno oko 55.000 radnih mesta), dok je najmanji rast zabeležen u građevinarstvu i prerađivačkoj industriji.

Stopa nezaposlenosti je pala sa 9.1% na 9%, što je najniža stopa nezaposlenosti u SAD u poslednjih 6 meseci. To znači da je oko 14 miliona amerikanaca u ovom trenutku bez posla. Da bi se rešio problem nezaposlenosti u ovoj zemlji sadašnjim tempom privrednih aktivnosti, ne uzimajući u obzir rast radne snage,  bilo bi potrebno više od 10 godina. Kada se u zvaničnu stopu nezaposlenosti uključe i oni nezaposleni koji nisu aktivno tražili posao i oni koji rade sa skraćenim radnim vremenom dolazi se do činjenice da je nekih 26 miliona ljudi u SAD nezaposleno, nedovoljno zaposleno ili su prestali da traže posao. Tako gledano, stopa nezaposlenosti iznosi nešto više od 16%. Kada se ovome doda i podatak da amerikanaci na posao u proseku cekaju oko 9 meseci, shvata se da tržište rada u ovoj zemlji još uvek nije stabilizovano.

Autor:
Dušan Pavlović
dipl. ekonomista

Srednja klasa živela pristojno od svojih plata, ali pred poskupljenjima posustaje.

PRVI put ove godine nisam bila na Sajmu knjiga. Jednostavno, nisam mogla da odvojim novac za ulaznicu, a kamoli za novu knjigu. Iz godine u godinu živimo sve skromnije, ali ovaj poslednji talas poskupljenja, došao je kao grom! Sramna poskupljenja nisu samo udar na osiromašen kućni budžet već i na ljudsko dostojanstvo – kaže Vesna Milosavljević (57) zaposlena u Marketingu “Pošte Srbije”.

Sa višom školom i dugogodišnjim stažom ona ne zaradi više od 35.000 dinara. Njen suprug Mile (59), elektrotehničar, već osam godina od poslodavca koji je kupio nekad jak Projektni biro “Dragiša Brašovan – Trudbenik”, ima plaćene samo doprinose, a za platu mora sam da se snađe po projektu. Žive u porodičnom stanu na Novom Beogradu, sa bakom Zlatom koja ima penziju od 30.000 dinara. Sin Ivan (33), inženjer elektrotehnike, zaposlen je i živi sa devojkom. Da bi rasteretio roditelje, od treće godine fakulteta honorarisao je za knjige i studentski džeparac.

Milosavljevići su bili tipični predstavnici srednje klase u Srbiji. Od oko 80.000 dinara ukupnih mesečnih primanja, sa honorarima od dodatnih poslova mogli su, kažu, da uz velika odricanja dočekaju prvi u mesecu. Sada, s novom cenom gasa, grejanja, hrane, kućne hemije i gradskog prevoza, što ih dodatno opterećuje sa dvadesetak hiljada dinara, to će biti gotovo nemoguće.

Ogromna poskupljenja su u njihov dom unela brigu, nesigurnost, nervozu.

- Baka ekonomiše, na pijacu ide radnim danima, kad su cene niže, sprema tradicionalna jela, mesi hleb i domaće kolače i vodi računa o svakom dinaru. I pored tih ušteda, za hranu nam mesečno treba oko 40.000 dinara. Fiksni mesečni troškovi su 25.000 dinara, što znači da nam od moje plate i njene penzije ne preostane ni dinar! Stalno sam u minusu, prebacujem s jedne kartice na drugu, popunjavam čekove, radim honorarni posao. O moru i planini ne razmišljam. Postala sam, kao i većina srpskih žena – čarobnjak!

I Vesna, kao i većina građana, se zapita kako je moguće da trošimo više nego što zaradimo? Do najnovijeg poskupljenja držalo je malo preostalog optimizma, ali pred nedavnim “poklonom” Vlade – posustaje!

- Kredit za kola mi je još jedna omča oko vrata. Banke su nas primamljivim ponudama uvukle u kredite koje treba vraćati. Na svakom koraku se osećamo prevareno. Kako je tek roditeljima sa školskom decom, kad mi jedva sastavljamo kraj s krajem?

Da srednja klasa trpi najveće finansijske udare tvrde i stručnjaci:

- Decenijama je srednja klasa u Srbiji živela pristojno od svojih plata – kaže ekonomista Gordan Nedić. – Ratovi, sankcije, krize, tranzicija najviše su pogodili srednju klasu koja izumire. Više od milion zaposlenih u javnom sektoru, industriji, privredi ostalo je ili bez posla ili je na nivou prosečne mesečne zarade od 38.763 dinara. Perspektive nisu ružičaste i verovatno će ovaj broj biti i veći ako država jasnim merama i štednjom ne obuzda ekonomski kolaps koji nam preti.

U razvijenijim društvima, srednja klasa je motor zemlje: čine je porodice intelektualaca ili ljudi sa višom školom, to su industrijalci, zaposleni u državnom sektoru. Prosečna srpska porodica nikada nije živela u izobilju, ali mogla je da školuje decu, hrani se kvalitetno, plaća obaveze, vozi auto srednje klase, ide na godišnji odmor, pozove goste u kuću, ode u bioskop, pozorište, koncert.

- Ova klasa danas živi između male grupe ekstremno bogatih i mnogo siromašnih – kaže Gordana Savićević, socijalni psiholog. Ona ni izbliza nije jednaka srednjoj klasi koja je ranije postojala u Srbiji, ni po masovnosti, ni po ekonomskoj snazi. Njeno osiromašenje koje je sve vidljivije doneće i nove probleme – sve veći broj frustriranih, nezadovoljnih, depresivnih ljudi. Može se očekivati porast porodičnog nasilja, kriminala, agresije na ulici, više narkomana, alkoholičara, suicida!

SKUPA PRAVILA

- PRAVILA odevanja u firmama nalažu da dolazimo uredni, doterani, a za frizuru i kostim treba novac – kaže Vesna Milosavljević (na slici). – Ovo nije vreme kada je dovoljno da budete čisti u iskrpljenom. Ne pamtim kada sam sebe obradovala novim cipelama, tašnom. Imam dar da kombinujem garderobu, neku staru i po 30 godina. Ali, ljudski je da čovek uživa u plodovima svog rada, a ne da se snalazi, gledajući besramno bogaćenje pojedinaca i slušajući prazna obećanja političara.

STID ME JE!

U POKUŠAJU da što bolje zavirimo u dušu sve osiromašenijeg srpskog građanina, anketirali smo brojne Beograđane, trgovce, inženjere, bankarske službenike, učitelje, pravnike, zubare… Većina njih gnevno je reagovala na najnoviji talas poskupljenja optužujući vlast da nema dovoljno sluha za običnog čoveka. Ali, niko nije hteo javno da priča o svojoj borbi za egzistenciju, a često i o muci preživljavanja. Jedna sugrađanka, magistar ekonomije, imala je i objašnjenje:

- Stid me je! Učim svoju decu da budu pošteni, da čestito rastu i žive od svog rada. Ne traže mnogo, ali često i za to malo – nemam! A sve sam najbolje uradila što je bilo do mene.

Izvor: Večernje novosti
PR služba, Global Banks, Banke Srbije

Dobra vest za sve dužnike čiji su stambeni krediti vezani za promene Euribora stigla je juče iz Evropske centralne banke, koja je smanjila baznu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, i ona sada iznosi 1,25 odsto. Ova promena automatski se odrazila na Euribor, koji je juče iznosio 1,776, dok je pre nedelju dana njegova vrednost bila 1,793.

- Očekujemo snižavanje Euribora, a to će uticati na kamatnu stopu na kredite s valutnom klauzulom indeksirane u evrima, ali samo kod pozajmica s promenljivom kamatom – kažu u Sosijete ženeral banci.

Promene rata naniže mogu da očekuju svi građani čiji su krediti, odnosno promenljive kamatne stope vezane za Euribor.

- Odluka ECB će dovesti do pada kratkoročnih kamata u evrima na međunarodnom međubankarskom tržištu. Građani koji imaju kredite vezane za Euribor će izdvajati manje novca za plaćanje finansijskih obaveza – ističu i u Rajfajzenu.
I ekonomista Goran Nikolić smatra da će Euribor dalje padati, a nije nemoguće ni da će ECB dodatno sniziti baznu kamatu imajući u vidu procenu OECD o rastu BDP evrozone od 0,3 odsto.

Izvor: Blic
PR služba, Global Banks, Banke srbije

Lideri 27 zemalja članica EU, trebalo bi da danas na drugoj rundi vanrednog samita posvećenog rešavanju dužničke krize, usvoje konkretne mere koje će odrediti dalju sudbinu evra i evropske privrede, međutim, pojedini evropski zvaničnici izrazili su sumnju da će biti postignut bilo kakav sporazum.

Lideri evrozone, koji su se na samitu u nedelju načelno dogovorili o pristupu problemima evrozone, zatražiće od Evropske centralne banke (ECB) da nastavi s programom kupovine vladinih obveznica Italije i Španije na sekundarnom tržištu duga, navedeno je u nacrtu kominikea sa samita lidera Evropske unije u koji je agencija Rojters imala uvid.

Članice evrozone nisu juče postigle konačan dogovor o  smanjenju grčkog državnog duga i jačanju uloge fonda za davanje kredita državama koje su pred bankrotstvom.

Nemačka se, međutim, usprotivila tom zahtevu ističući da vladama zemalja članica EU ne treba da bude dopušteno da odlučuju šta će preduzeti ECB.

- Nemačka ne želi da političari odlučuju šta ECB, koja je nezavisna institucija, treba da radi u rešavanju problema dužničke krize u zoni evra – istakla je nemački kancelar Angela Merkel.

Uoči današnjeg nastavka samita neće biti održan sastanak ministara finansija, što je, prema ocenama, znak da postoje sumnje u postizanje bilo kakvog sporazuma. Vrednosti svetskih akcija i evra su snižene nakon što je otkazivanje najavljenog sastanka ministara finansija Unije podstaklo sumnje u donošenje jasnog plana za suzbijanje dužničke krize u zoni evra na samitu lidera EU.

Predsednik Saveta EU Herman Rompej rekao je u nedelju na završetku prvog dana samita na kome su usvojeni načelni dogovori o problemima evrozone, a odluke najavljene za danas da su ‘usaglašeni ciljevi i utvrđena strategija, i da zaključci i konkretni koraci tek slede.

EU je spremna da se bori protiv krize na pet frontova istovremeno – uspostavljanju privrednog rasta, rešavanju grčkog duga, sprečavanju širenja dužnicke krize, vraćanju poverenja u bankarski sektor i reformama radi bolje uprave, rekao je Rompej.

Lideri EU su u nedelju uglavnom radili na tome da dogovore detalje trajne odbrane od duzničke krize, dok je Italija obećala sprovodjenje reformi kako bi sprečila njeno dalje širenje.

Evropski lideri i izvršna direktorka Medjunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard istakli su posle sastanka sa koga nije izneto mnogo detalja da je postignut “dobar napredak”.

Šta koči dogovor?

Deset članica EU koje ne koriste evro ne žele da pristanu na plan o dokapitalizaciji banaka, ako ne bude postignut sporazum o povećanju obima i ovlašćenja Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) iz kojeg se spasavaju finansijski ugrožene članice, ističu zvaničnici koji sumnjaju u postizanje dogovora.

Izvor: Blic
PR služba, Global Banks, Banke srbije

Italija će otkupiti svu energiju iz obnovljivih izvora u hidroelektranama koje će zajednički graditi EPS i italijanska kompanija “Seći”, što će EPS-u omogućiti značajne finansijske dobitke.

Ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić i italijanski ministar razvoja Paolo Romani potpisali su u Rimu sporazumom o energetskoj saradnji dve zemlje, kojim Vlada Italije garantuje da će otkupiti svu energiju iz obnovljivih izvora proizvedenu u Srbiji.

Sporazumom je predviđeno da Vlada Italije otkupi za 155 evra po megavat času, što je jedna od najviših cena u Evropi. Sva proizvedena električna energija iz zajedničkih kapaciteta plasireraće na italijansko tržište po cenama koje su značajno veće nego u Srbiji.

Taj sporazum će omogućiti EPS-u značajne finansijske dobitke, a građanima Srbije da ne plaćaju podsticajne tarife za proizvedenu obnovljivu energiju u Srbiji, što je inače praksa u svim zemljama Unije.

Ministar Mrkonjić izjavio je da će Italija uložiti najmanje dve milijarde evra u energetski sektor Srbije i to kroz samo dve investicije koje su italijanske kompanije dogovorile u saradnji sa Elektroprivredom Srbije.

Mrkonjić je nakon potpisivanja sporazuma o energetskoj saradnji Italije i Srbije rekao da je očigledno da Srbija ima veliku perspektivu u oblasti energetike.

“Tvrdim da je energetika naša najveća šansa”, rekao je Mrkonjić i pojasnio da je se italijanska vlada obavezuje da otkupi svu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora u hidroelektranama koje će zajednički graditi EPS i italijanska kompanija “Seći”.

Važan razvojni projekat 

Savetnik premijera za energetiku Petar Škundrić, koji je i pokrenuo ovaj projekat, ocenio je da se radi o jedanom od najvažnijih razvojnih projekata u Srbiji.

Škundrić je rekao da će zahvaljujući ovom projektu EPS imati tri i po puta veću zaradu nego da je sam gradio hidrorelektrane i to sa upola manjnim ulaganjem, a da će punjenje budžeta Republike Srbije po ovom osnovu biti sedam puta veće.

Sporazum o otkupu čiste energije je samo jedan u nizu energetskih sporazuma Italije i Srbije kojim se zaokružuje uspešna saradnja dve zemlje u oblasti energetike, a primenjivaće se na otkup energije proizvedene u hidroelektranama na srednjem toku Drine i na Ibru koje će zajednički graditi Elektroprivreda Srbije i italijanska kompanija Seći energija.

Od Sporazuma koji je potpisan u Rimu koriti će imati i Republika Srpska zbog realizacije postrojenja na Srednjoj Drini.

Pomoćnik ministra za elektroenergetiku u Vladi Republike Srpske Milan Baštinac ocenio je da je taj sporazum prekretnica za RS.

“Ovo će značiti dodatnu komponentu za ekonomski razvoj Repubike Srpske, a takodje i strateško povezivanje sa Srbijom i sa Italijom, rekao je Baštinac.

Realizacijom te investicije Srbija će, prema očekivanju delegacije koja predstavlja zemlju u Rimu, izbiti na prvo mesto u regionu po instalisanim kapacitetima “čiste energije”.

Izvor: RTS
PR služba, Global Banks, Banke Srbije

Proizvodnja maline u 2011. godini iznosi 95.565 tona, ubranih sa ukupno 15.750 hektara, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede i trgovine pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku.

Prosečan prinos tog voća po hektaru ove godine je iznosio 6,06 tona.
Kako je ukazano, ukupna ovogodišnja proizvodnja je uvećana za još 10.000 tona prelaznih zaliha maline roda 2010.
Prosečna otkupna cena u sezoni berbe ove godine je u zlatiborskom okrugu (Arilje, Užice, Požega, Kosjerić, Bajina Bašta, Nova Varoš) iznosila 75 do 80 dinara za kilogram (din/kg) za esktra klasu, 60 do 65 din/kg za prvu klasu i 50 din/kg za dugu klasu.

U kolubarskom okrugu (Valjevo, Mionica, Osečina) cene su bile 80 din/kg za ekstra klasu, 70 din/kg za prvu klasu i 50 din/kg za drugu klasu.

U ostalim okruzima cena maline prve klase iznosila je od 70 do 100 din/kg, dok je za malinu druge klase plaćano 60 din/kg.

Maline su u sezoni berbe na kvantaškoj pijaci u Beogradu imale cenu od 130 do 150 din/kg, dok se cena na lokalnim zelenim pijacama u Beogradu kretala od 180 do 200 din/kg.

Prema podacima Uprave carine, od januara do kraja septembra 2011. iz Srbije je izvezeno 60.350 tona maline u ukupnoj vrednosti od 104 miliona evra.

U Ministarstvu napominju da se količine plasirane u pomenutom periodu ne odnose samo na maline roda 2011, već i na prenesene zalihe iz roda 2010. godine, kojih je bilo od 10.000 do 15.000 tona.

Sveža malina se izvozila najviše u Nemačku i Austriju, “rolend” u Nemačku, Belgiju i Francusku, “griz” u Francusku i Nemačku, “bruh” u Nemačku i Belgiju, “blok” u Nemačku i Francusku, “original” u Francusku i Belgiju, a preostala malina u Nemačku i Austriju.

Izvor: Blic
PR služba, Global Banks, Banke Srbije

Zanatlije u Srbiji gase firme i nastavljaju da rade bez plaćanja nameta

Sve teži državni nameti i sve manji pazari teraju mnogobrojne preduzetnike iz legalnih tokova. Zato iz godine u godinu raste broj zanatlija koji se odlučuju da skinu firmu sa svojih radnji i da nastave da rade, ali na crno.

Nema privredne grane koju nije ugrozilo nelegalno tržište. Čak i zanatstvo, koje je u suštini žilav sektor i sposoban da se veoma brzo prilagodi situaciji, sada polako nestaje iz legalnog poslovanja.

- Od početka 2009. godine nisam menjale cene, ali posla je sve manje – kaže vlasnica jednog beogradskog frizerskog salona. – Morala sam da otpustim radnicu i sada radim sama. Za ove dve godine, sirovine sa kojima radim su poskupele barem 50 odsto, a sve obaveze prema državi su tri puta veće. Moram da gasim firmu i da radim na crno. Niko ne želi to, ali nas je muka na to naterala. Nema drugog izlaza.

Po rečima Milana Kneževića, potpredsednika Asocijacije malih i srednjih preduzeća, do prošle godine broj zatvorenih i novootvorenih firmi bio je izjednačen.

- Ove godine čak 11.000 preduzeća je zatvoreno, a 6.000 otvoreno – kaže Knežević.

- Razlog jesu ogromna davanja i previlika fiskalna opterećenja. Dešava se da firme otpuste zvanično veliki broj radnika, koji nastavljaju da rade, ali na crno. U takvim slučajavima nezaobilazna je utaja poreza i carina, a kompletan repromaterijal se plaća kešom. Posledice su, naime, mnogo veće, jer na svaki dinar u prometu moram da dam 1,60 dinara na doprinose, bolovanja, poreze, nadzore, sertifikate, odnosno čak 44 davanja.

Zvanično, crno tržište godišnje pojede čak milijardu evra samo zbog neplaćanja PDV, a još 1,5 milijardi evra ne uđe u budžet na osnovu ostalih davanja.

- Potvrđeno je da 51.800 firmi ne uplaćuje poreze i doprinose – kaže Knežević.

- Reklo bi se da su pretovarili magarca, pa se sada hvatamo za glavu. Promet robe u ovoj oblasti na crnom tržištu veći je od legalnog. Samo na Pančevačkom buvljaku na 1.640 tezgi ostvaruje se godišnje promet od 180 miliona evra. Crno tržište je zvaničan socijalni program Vlade.

MINIMALNE SANKCIJE

Kazne za sve one koji rade bez papira su minimalne. Prodavcu koga inspektori zateknu sa robom vrednom od 10.000 do 15.000 dinara sledi kazna od 3.000 dinara.
- Kasnio sam sa plaćanjem svih obaveza – od plata, zakupnine, komunalnih troškova, do državnih nameta – priča Milan P., stolar iz Novog Sada.
- Nije mi preostalo ništa nego da ugasim firmu i da otpustim radnike. Imam samo jednog pomoćnika i radimo na crno. Tako uspevam da obezbedim najosnovnije za svoju porodicu.

Izvor: Večernje novosti
PR služba, Global Banks, Banke Srbije

U Udruženju banaka Srbije (UBS) očekuju da većina banaka prihvati savet guvernera Dejana Šoškića da ne dižu kamate na položene depozite tokom Nedelje štednje. Ipak, za pretpostaviti je da će banke spremiti atraktivnu ponudu za štednju tokom prve nedelje novembra, promovišući, dinarsku štednju, štednju unapred, rentnu ili stepenastu štednju.

Svaka vrsta štednje ima svoje prednosti i mane i prilagođena je štedišama različitih afiniteta zato je i najbitnije da klijent ne juri za najvećom kamatom već da odredi koji je proizvod namenjen njegovim potrebama.

ŠTEDNJE PO ROKU OROČENJA:

1. Štednja po viđenju
Na ovaj način novcem raspolažete u svakom trenutku. Sredstva možete da podignete kad god vam zatrebaju, bez ikakvih troškova, uz kamatu koja važi za valutu u kojoj ste položili depozit. Kamata na dinare za ovu štednju iznose od dva do četiri odsto, a na evre oko 0,3 odsto.

Prednost: Sredstva su uvek na raspolaganju
Mana: Manje kamatne stope na ovu vrstu štednje

2. Oročena štednja
Sredstva se oroče na jedan od fiksnih perioda po izboru: 1, 3, 6, 12, 24 ili 36 meseci. Oročena sredstva možete podići nakon isteka perioda oročenja koji ste izabrali. Sredstva se mogu razročiti i pre isteka dogovorenog roka, ali se onda naplaćuje kamata kao kod štednje po viđenju. Kamatne stope rastu sa periodom oročenja. Kamate na dinare oročene na 12 meseci se kreću na oko 12 odsto, dok je na evre za isti period može da se dobije od 4 do pet odsto.

Prednost: Kamate su veće i može da se planira zarada
Mana: Sredstva su zarobljena na određeni rok

VRSTE ŠTEDNJI U ZAVISNOSTI OD VALUTE:

Dinarska štednja
Kamate za štednu u ovoj valuti su značajno veće od onih u evrima, ali dinar je nestabilna valuta plus u državi postoji rizik od inflacije, pa na štednju u dinarima građani često gledaju sa nepoverenjem. Međutim, u izveštajima NBS stoji da je ova vrsta štednje uprkos svemu bila isplativija od “čuvanja” evra u proteklih godinu dana.

Prednost: Kamate koje idu i iznad 12 odsto na višegodišnje oročavanje i nema poreza na dobit
Mane: Nepovoljan kurs dinara i inflacija može značajno da smanji zaradu

Devizna štednja
Iako može da se štedi i u švajcarskom franku i dolarima, u Srbiji većina depozita je u evrima. U evrima se plaćaju kirije, rate za stambene kredite, a ljudi računaju da će evro biti zajednička valuta kada uđemo u EU.

Prednost: Prihod u evrima se unapred zna
Mane: Niže kamate nego na dinare i plaća se porez na dobit od 10 odsto

SPECIFIČNE ŠTEDNJE:

Rentna štednja
To je oblik oročene štednje u kojoj se kamata isplaćuje ili mesečno o kvartalno. Ovde se najčešće radi o štednji u evrima, mada je kamatna stopa zbog fleksibilnosti isplate za pola procentnog poena manja nego kod standarne štednje.

Prednost; Odabir načina isplate kamate
Mane: Manje kamatne stope i porez

Štednja unapred
Mogućnost da se sva zarada od depozita dobije unapred, tj odmah po polaganju depozita. Ovo je dobro rešenje za one koji hoče da idu na letovanje, a ne žele da svoju osnovnu štednju troše. Takođe je vrsta oročene štednje.

Prednost: Zarađuje se pre isteka perioda oročenja
Mane: Manje kamatne stope, ne dobija se ništa po isteku oročenja

Stepenasta štednja
Kos stepenaste štednje sa protekom određenog perioda (roka) skače i kamatna stopa. Tako na primer za prva tri meseca računa se jedna kamata, ona se povećava za sledeća tri meseca, i tako sve do isteka godinu dana.

Prednosti: Depozit je uvek na raspolaganju
Mane: Više se zaradi na oročenu štednju

PR služba, Global Banks smatra da je takođe bitno objasniti pojmove fiksne i promenljive kamatne stope na štedne uloge

Fiksna kamatna stopa
Fiksna kamatna stopa je kamata na štedne uloge koja se ne menja u ugovorenom vremenskom periodu. Banka je u obavezi da isplati ugovorenu fiksnu kamatu bez obzira na situaciju.

Prednosti: Siguran profit, bez mogućnosti umanjivanja ali ni uvećanja kamate
Mane: Niža kamata u momentu ugovaranja u odnosu na promenljivu

Promenljiva kamatna stopa
Promenljiva kamatna stopa na štedne uloge menja se u ugovorenom vremenskom periodu u odnosu na privredna kretanja. Banka zadržava pravo da promeni kamatnu stopu u bilo kom trenutku u toku ugovorenog perioda.

Prednosti: Viša kamatna stopa u momentu ugovaranja
Mane: Nesigurnost

Kako bi izabrali štednju po sopstvenoj meri posetite stranicu Štednja

Izvor: Blic
PR služba, Global Banks, Banke Srbije